Leta je mjesecima željela mjesto za tim stolom. Vodila je malu radnju s namirnicama, imala četrdeset dvije godine i previše večera koje bi pojela stojeći. Gurmanski klub se okupljao jednom mjesečno, svako bi donio nešto skuhano i nekoliko sati niko nije razgovarao o poslu. Tako joj je barem rekla prijateljica Dunja. Kada je poziv napokon stigao, Leta je napravila jelo koje je danima iskušavala i obukla haljinu sa širokim džepovima.
Na ulazu su joj dali pregaču s natpisom da još nema ukusa. Pomislila je da je šala podnošljiva. Zatim su objasnili pravilo dobrodošlice. Svaki novi član mora poslužiti večeru i, između dva jela, ispričati najneugodniju stvar koju je uradio zbog ljubavi. Priča mora biti istinita. Osnivač kluba podigao je čašu i dodao da nema primanja bez malo hrabrosti. Ostali su se smijali kao ljudi koji znaju kada treba početi.
Leta je uzela prvi tanjir. Imala je priču koju je mogla ponuditi, nešto o putovanju na pogrešnu adresu, dovoljno smiješno da sakrije stvarno loše uspomene. Ali novi član do nje počeo je govoriti o raskidu i usred rečenice ostao bez glasa. Domaćin ga je ohrabrivao da nastavi. Dunja je gledala u stolnjak. Leta je spustila tanjir i pitala osnivača šta je on ispričao kada je primljen.
Rekao je da su pravilo uveli kasnije. Pitala je može li ga onda sada ispuniti, radi ravnoteže. Osmijeh mu je nestao. Objasnio je da se ne može svaka tradicija izvrnuti čim nekome postane neugodna. Leta je pogledala ljude oko stola. Neki su već držali pribor iznad njenog jela. Toliko je željela njihovo društvo da je gotovo podigla tanjir i nastavila posluživati, kao da je pitanje bilo samo nespretan pokušaj humora.
Umjesto toga skinula je pregaču. Rekla je da će večerati s njima ako svi sjednu i ako niko ne mora platiti mjesto vlastitom sramotom. Domaćin je odgovorio da klub očigledno nije za svakoga. Niko ga nije prekinuo. Leta nije odnijela jelo, bilo joj je neugodno otimati ljudima večeru. Uzela je kaput i izašla prije nego što bi iz umora pristala da se ipak radi samo o šali.
Dunja ju je stigla kod tramvajske stanice. Nije obećala da će napustiti klub, niti je Leta to tražila. Otišle su kupiti dvije vruće pite i pojele ih na klupi. Kasnije je stigla poruka novog člana koji je ostao bez glasa. Zahvalio je i pitao bi li nekad razmijenili recepte. Leta je odgovorila da može u četvrtak. Ovog puta nije planirala ništa zbog čega bi danima stajala pored šporeta.