Utorak , 20 listopad 2020
Naslovna » Ljubavne priče » Vaše priče: Jela – BITANGA I PRINCEZA
Vaše priče: Jela – BITANGA I PRINCEZA

Vaše priče: Jela – BITANGA I PRINCEZA

Upoznali smo se sasvim slucajno, pruzio mi ruke, i nasmejao se podizuci obrve. Odmerao me od glave do pote, i verovatno zadovoljan onim sto vidi naklonio se i seo pored mene. Bilo mi je malo neprijatno, nije mi se svidjao njegov ispitivacki nastup, ni njegove oci koje su prodirale srce. O njemu sam cula razne price, prijatelji su o njemu govorili da je divan, a oni drugi su ga se plasili i izbegavali sukobe sa njim, a ja sam pripadala nekoj 3 grupi tako da me nije ni zanimalo. Jos uvek sam bila ‘tatina princeza’ a on ‘bitanga’ sto bi svaka majka rekla. Verovala sam da ce se nase prijateljstvo zavrsiti samo na tom razgovoru. A pricao je duhovite price, opusten i zabavan. Vece je proletelo. Sutradan me pozvao telefonom samo da bi mi ‘cuo glas’, i ceka me ispred skole samo da bi me video. Moju najbolju drugaricu stalno je zivkao telefonom i isao kod nje, sve sto je znala o meni, ispricala mu je. Nisam mogla da se otkacim od njega, isao je za mnom, ispracao me kuci, non-stop me zvao i kupovao cokolade.
Kad sam bila bolesna, to je saznao od Bojane, zove me telefonom i kaze mi da izadjem na terasu samo na sec. Izadjem i vidim paketic, u njemu sve sto volim, sladoled, cokolada i mali plisani medo. Kad pomislim, pa on je stvarno lud, ali dzaba mu to sve jer ja nisam odusevljena ni da budemo drugovi, a kamoli nesto vishe. Stalno govorim sebi kako ne smem da razmisljam o njemu i da on nije za mene, ali on je toliko bio uporan da sam sama sebe nekoliko puta uhvatila kako razmisljam o njemu. Nerviralo me , ali sa druge strane bilo mi je i simpaticno.
[s2If !current_user_can(access_s2member_level1)] Želite čitati ovaj i druge romane? Pretplatite se!

Već ste član? LOGIRAJTE SE OVDJE»
[/s2If] [s2If current_user_can(access_s2member_level1)]

Vracam se iz grada. On dolazi iz parka i nosi buket cveca.
-Kazem mu kroz osmeh: ‘Pa to je drustevena svojina’
A on odgovara sasvim ozbiljan ‘Bas zato, ti si moje drustvo, a iskreno se nadam da ces biti i moja svojina’.
Poljubio me u ruku i nestao. Nisam stigla nista da mu kazem, a i odavno sam vec shvatila da sa njim ne vredi nista raspravljati. Toliko je tvrodglav da kad naumi nesto da uradi, tako mora da bude pa makar to bilo i pogresno.
A ja sam mislila u sebi ‘sa mnom nece moci tako’ .
Ostajem pri svome, koliko je on tvrdoglav toliko sam i ja. Priznajem da je simpatican i nista vise. A Bojana se samo smeskala.
-Kazes da je simpatican? A nisi mogla ni da ga smislis. Bice tu nesto sigurno.
Onda sam joj ja ljutito odgovorila;
–Ti si luda, nemoj molim te vishe da mi ga spominjes, on mi je nocna mora.

I tako je ona mene malo napadala, a onda smo pocele da se smejemo i planirale kako da ga otkacim. A on se pojavljivao kad ga najmanje ocekujem, izroni iz mraka, poljubi me u kosu i ispari. Vise ni sama nisam bila sigurna da li mi nedostaje ili me nervira. Zove me ujutro u 4, 5, moja mama se javi a on se onda zbuni pa pita; izvinite jel mogu da pricam sa mojom princezom’?
I ona sama kaze da ne zna da li da se naljuti ili da se nasmeje.
Jedne veceri se penjao na drvo u parku, drugovi ga pitaju sta radi a on mrtva ozbiljan ‘ pa skidam zvezde za moju princezu da ih stavi u kosu posto je zaboravila kruku’.
Donosi nekoliko srebrnih listica i stavlja ih u moju kosu i kaze’ draga princezo dozvoli da budem tvoj vitez, i da se uvek borim za tebe. Izgubicu zivot ako treba, kao sto sam i srce, a kad smo vec kod srca da nisi neko u dzepu’?
-Tvoje srce nosim na lancicu kao amajliju.
-Kakva cast i sreca princezo, sad mogu mirno da umrem….. i onda ga ja prekidam i kazem: ‘ako umres ko ce onda da me cuva’?
A on kaze: ‘Moj duh princezo, bice svako vece na tvojoj terasi i bdice nad tobom.”
I onda opet nastavlja: “Princezo, ti si moj andjeo, praticu te i cuvati zauvek. Ali nikad necu biti s tobom jer bitanga i princeza ‘par’ to ne ide bas kao u pesmi. A sad ajde kuci jer je kasno, da se iz bitange ne pretvorim u azdaju i ne pojedem te.”

Srecna sam i zbunjena. Ne znam ni sta osecam, razmisljam o njemu. Pocela sam i da se raspitujem za njega. Zelela sam da svaki slobodan trenutak provedem sa njim. Kad nije pored mene osecam da mi uzasno nedostaje. Bojana kapira da sam zaljubljena ali ja necu da priznam.
Veceri sa njim su posebne, postao mi je najbolji prijatelj i mogu da mu se poverim, da se naljutim, on bi me uvek razumeo. Zeljno sam iscekivala svaki susret sa njim a istovremeno se i plasila. Kad bi ga videla, srce bi zaigralo, noge otkazale, a jezik mi se zavezao u cvor. Zelela sam da nikad ne ssazna da sam zaljubljena u njega. On se i dalje ponasao isto, pojavljio se niodkuda, uvek nasmejan, svaki dan sve lepsi. Svima je pricao kako je zaljubljen u princezu. Njegovi drugovi su govorili da se mnogo promenio, da je postao mirniji i rasejan.

Secam se bila je subota, sedeli smo u nasem omiljenom kaficu i cekali Bojanu, ona kao da je znala, kasnila je 30 min, nas dvoje smo pricali o skoli, imalasma par jedinica koje sam morala da popravim, naslonila sam glavu na njegovo rame dok me on ubedjivao da ce sve biti uredu. Podigla sam glavu i pogledala ga pravo u ochi, cinilo mi se da sve zna i bila sam sremna da mu sve ispricam.
-Sta je s tobom? U poslednje vreme si mnogo zamisljena?
-Ja… ne znam … Ja te volim.
Nisam verovala da sam to rekla, a on je bio sav izgubljen. Razmisljala sam da li da ostanem i pobegnem daleko. On me jos uvek izgubljeno gledao i pitao da li sam sigurna u to sto sam mu rekla, rekla sam da sam sigurna i da vise ne mogu da izdrzim, da sam ga lagala.. nije mi uspelo i tu je kraj.
-Da li to znaci da si konacno moja?
-Otrilike tako nesto.. rekla sam.
Poljubio me je bas kad je Bojana naisla.

Svaki slobodan trenutak smo provodili zajedno, nije mi dozvoljavo da bezim sa casova, kad bi se uvece negde zadrzala , ljutio se na mene i govorio mi da moram da idem spavati, jer su andjeli vec u krevetu.
Pitala sam ga, a sta ti radis dok andjeli spavaju?
-Ja? Pa cuvam ih, u stvari cuvam jednog.

I tako je bilo celu noc se vozao kroz moju ulicu, ujutru me saceka odveze do skole i ode spavat. Osecala sam se fantasticno, bila sam na nebu kao pravi andjeli, vikende smo prvodili zajedno na jednom jezeru, Bojana, njegov drug Milos, i ja.
U ponedeljak Milos mi donosi paketic, unutra ceduljce i kljuc od njegovog stana, osecam strah i groznicu, Milos je sagnuo glavu i cuti.
Pitala sam sta je ovo, a on cuti, na papiru je pisalo ‘Princezo, morao sam da otputujem, javicu ti se, nisam ti rekao jer suze ne bi mogao da podnesem… volim te’
Veceri sam provodila u njegovom stanu, sa MIlosom, Bojanom i suzama, citav svet mi se srusio, proklinjala sam dan kad sam mu rekla da ga volim.
Dani su prolazili. Malo sam plakala, malo se smejala.
Trideset i prvi dan od njegovog odlaska, po obicaju idem po Bojanu i odlazimo u njegov stan. Ulazim unutra i osecam njegov miris, znam da je tu, osecam, Bojana proverava sve sobe ali, na zalost, on nije tu . Placem jer ga nema…. poludecu.
Neko zvoni, kazem Bojani da otvori vrata, zvonjava ne prestaje… Bojana otvara i vristi, trcim prema vratima i vidim moju bitangu, grlim ga i placem….
– Obecaj mi da me vise nikad neces samu ostaviti?
– Obecavam…
Sve je bilo kao pre sate i sate smo provodili zajedno, cinilo mi se da sam najsrecnija na svetu…. sve dok nije rekao da opet mora da ide.
– Pa, zar opet? Pa, kako cu ja bez tebe?
– Isto kao i proslog puta, sedeces kod mene sa Bojanom i Milosem, sve sto ti bude potrebno obrati se Milosu, on je tu da te cuva i pazi, ostacu duze nego proslog puta, ali nemam izbora nadam se da me razumes…. rekao je
– Ma, kako da te ne bih razumela, briga tebe za mene, … salim se
Nisam se salila, a nisam ni razumela, bilo mi je svejedno da li je hteo ili je morao da ide, u svakom slucaju on je odlazio i razlog mi nije bio vazan. Pokusavala sam da se ponasam normalno, uspela sam citava 2 dana, onda sam plakala i plaakala, nisam ni s kim razgovarala sem sa Bojanom. Treceg dana se konacno javio, zvao je svakog dana pa onda sve redje i redje, rekao mi je da mu je jedan prijatelj poginuo i da ima nekih problema, tako da ne moze cesto da zove.
On je bio daleko, nisam ni znala tacno gde, on je imao probleme a ja nisam mogla da mu pomognem, sve mi je licilo na kosmar, javljao se samo ponekad, razgovori su nam bili sve kraci i drugaciji, u njegovoom glasu se nije osecala toplina, to vise nije bio on.
Cinilo mi se da pokusava da me zaboravi i to me mnogo bolelo, moja patnja trajala je od jeseni do leta, i dalje sam ga volela ali sam navikla da zivim bez njega, svaki put kad telefom zazvoni u meni se probudi neka nova nada, ali moja se bitanga vise i ne javlja, kljuc od stana je jos kod mene ali vrlo retko tamo odlazim, secanja me jos uvek bole… shvatila sam da princeze ne postoje, a jedna bitanga luta svetom, i niko vise sem mene ne veruje da ce se on vratiti kao princ!!
Otisao je ne znam kuda ali znam samo da sam njemu cvet mladosti svoje dala…[/s2If]