Petak , 18 listopad 2019
Naslovna » Ljubavne priče » Teret nespokojstva
Teret nespokojstva

Teret nespokojstva

Proslo je dovoljno vremena da mogu bez placa da mislim o njemu. Vreme je dovoljno pokazalo svoju moc, sto je vise odmicalo to mi je bivalo lakse. Kao da sam ponovo pocela da disem. Cudan je osecaj kad mislis da svet bez njega ne postoji, da ti noge klecaju ako nije tu da ruku pod ruku setate.

Prvi put kada mi je okrenuo ledja mislila sam da padam na sred ulice, za trenutak sam zastala i shvatila da sam jos uvek na nogama. Pruzila sam korak i gle cuda umela sam i sama sa hodam.  Sav moj strah da nisam u stanju da to uradim je nesto poput vihora. Nije mi stalo ni da li je on bio  u blizini. Koliko je samo trebalo snage da da sve to prebrodim. Osmeh mi ne silazi sa lica,  slobodna sam. Nema vise molbi da se vrati na staro, nema straha kako ce uci u kucu. Sve je to ostalo daleko od mene. Ljubav je veoma cudna dok je tu u nama nema prepreka,nema sraha.Kada pocne da nestaje osetimo nespokojstvo ali niko nije u stanju da predvidi kraj. Nesto tesko mi klizi mi niz srce i pada na trotoar,razbija se u paramparcad.Polazim dalje, ostaje samo zvuk koji je sve slabiji i slabiji.

Koracam sve blize svom novom pocetku. Najtezi deo u svemu je pobediti sebe i krenuti ponovo. Mnogo suza je proliveno, mnogo besanih noci je potroseno uzalud.Sada je kasno da sve vratim nazad. Ostavljam malu zebnju na propale sitnice i ulazim u novi dan svog zivota.

Svanulo je cini mi se najlepse jutro koje sam mogla da zamislim. Jedan zrak sunca se nekako probijao kroz zavesu i nezno me milovao. Nisam bolje budjenje mogla da pozelim. Sve sto se sinoc desavalo kao da je mnogo daleko. Reci izgovorene vec su gubile na snazi, nisam mogla svih ni da se setim.

Vece je pocelo kao i svako drugo, sastanak dvoje koji su pred brakom. Jos uvek postoji ona slatka  ceznja da se bude zajedno po ceo dan. Nesto mi nije davalo mira,kao da sam slutila zlo. Nijedna haljina nije bila dovoljno izazovna, ni jedan komplet nije dovoljno isticao obline.

Nervoza se uselila jos u snu. Snovi kao da su ukazivali na ono sto me ceka. Ko jos veruje snove? Moji su se rasprsili kako je Mihajlo usao u moju sobu. Na licu se videlo da zeli da mi saopsti nesto sto nije ni malo lepo. Probala sam da skrenem temu na sasvim obicne stvari.  Pricala sam o svojoj koleginici Loli,koja je pre neki dan doktorirala. Slusao me je, ali kao da je u mislima negde na drugom mestu. Blago je nastavio da klima glavom i kad sam prestala da pricam.Bojala sam se da ga upitam sta se desava. Ustala sam da skuvam kafu,tek da se nekako priberem i cujem istinu. Minuti kao da nisu prolazili,kao da se vreme zaledilo. Neka ledena tisina se ugurala tu izmedju mene i Mihaila. Misli su mi letele,lomila sam se da li da ja prva pitam sta ima da mi kaze? Mozda se predomisli ako ga prva pitam i produzi agoniju?

Monolog u sebi. Hiljadu pitanja bez odgovora. On cuti i gleda ispred sebe,cak i one njegove lepe oci ne zele da se susretnu sa mojim. Znaci gore je vise nego sto mislim. Zacutala sam i ja morace da progovori.Mislim da sam cula i svoje i njegovo srce kako kuca. Da li kuca za mene ili se vec neka druga uselila? Blagi osmeh je presao preko mog lica pri pomisli da moj Mihajlo mozda voli drugu.

“Hajde kazi sto si se smrkao?” Nisam vise mogla da trpim neizvesnost. Digao je glavu polako kao da mu je malo potrebno da jos skupi hrabrost.

“Znas” Tu je opet zastao.

Moji zivci nisu izdrzali.

“Nije valjda klasika, neka druga?” Pitala sam vise kao salu nego sto sam verovala u to. Tek kad sam to izgovorila kao da se probudio.

“Kako si saznala?”

Kafu koju sam pila zastala mi je u grlu, ne znam kako se nisam udavila.

“Moras da me razumes, desilo se nepredvidjeno. Samo je usetala u moj zivot, nisam ni bio svestan da sam se zaljubio”.

Soba je pocela da se okrece, usta su pocela da se suse, jedna jedina rec nije mogla da izadje.
Kako, kako? Pitam se. Stalno je bio pored mene, sem kad smo zbog posla bili odvojeni. Jedino cega se secam pre no sto sam pocela da placem bilo je da sam mu pokazala vrata. Ko ih je zatvorio nemam pojma. Suze su potpuno pokrile moje lice,jastuk sam morala da promenim toliko je bio mokar.

Kao da sam plakala danima, kao da sam udarila glavom u zid. Sve je bolelo. Prestala sam da placem mislila sam da ce mi ispasti oci. Jecaji su bili bez glasa. Pogled je lutao po sobi. Opet kako? Mislila sam da je to kraj samo u filmovima,da je to prosto nemoguce da se meni desi,ali desilo se. Mogu da razmisljam na sto nacina kako je to moguce,ali stvarnost je tu. Otisao je iz mog zivota bez do vidjenja. Kao da bi to olaksalo situaciju.Nista nije isto,ni soba u kojoj smo provodili dosta vremena, ni cvece koje mi kupio. Kao da je sve bilo prekriveno crnom bojom. Iz crnila me probudio telefon. Moja drugarica je saznala da je Mihajlo nasao drugu, htela je nekako da me pripremi ali kasno.

Kada je cula glas mislila je da je pogresila broj.

“Ja sam,nisi pogresila”.

“Boze sta ti je”?,pitala je Lola.

“Nista,sve je u redu”,teskom mukom sam izgovorila.

” Kako nista? Govori sta je bilo” bila je uporna Lola.

“Ma pusti, Mihajlo.. ” – nisam zavrsila, a Lola je spustila slusalicu. Znala sam da ce za koji mimut biti pred vratima.

Lola je bila vrlo odana prijateljica, nije dozvoljavala da prijatelji pate. Donela je picu, koja je bila najveca koju sam do tada videla. “Slusaj lutko, jedi ovo da se ne ohladi, reci ti nesto.” Trudila se da stalno prica,nije dobila odgovore od mene, jer kako hocu da joj odgovorim ona je vec nacele drugu temu.

Nisam bila u stanju da joj protivrecim,samo sam klimala glavom. Topla pica je mirisala toliko lepo da sam na trenutak zaboravila sta se desilo. Lola je primetila da polako popusta moja napetost. Ovlas je pocela da prica viceve, ali nisu mi bili smesni. Iskusna Lola je primetila da to ne prolazi,pa je probala da me malo vrati u stvarnost.

“Znas da ti nisi jedina koja je ostavljena na taj nacin? Da li si cula da je i Neda ostavljena isto kao i ti?”

“Samo sto je ona bila u goroj situaciji, nije se udostojio da se vide,pozvao je telefonom i rekao da je ostavlja”. Pogledala sam je kao da govorila bez glasa, kao da nisam cula ni rec. Znaci dogadja se i drugima, ali nije mi lakse. Mihajlo je sa drugom, Nedin momak je sa drugom i kako ja da se utesim?

Sav trud moje drugarice je polako gubio smisao, znala sam da moram sama da prodjem kroz ovo. Bilo mi zao Lole, trudila se mnogo. Ustala sam usla u kupatilo i umila se, hladna voda koa da je promenila tok mojih misli. Koliko god da mi je tesko zivot je nastavio svojim tokom. Bila bih luda da dopustim da me ovo slomi.

Proslo je dosta vremena od rastanka mene i Mihajla. Obukla sam svoju najlepsu haljinu i pozvala Lolu da izadjemo.

“To, idemo, vodim te na jedno lepo mesto.” Usi su me zabolele koliko je vikala u slusalicu. Odvela me na mesto gde smo cesto odlazili ja i Mihajlo. Mislila sam da cu ponovo da prezivim pakao,ali kao da sam prvi put tu. Nisam se ni okrenula kada je usao sa svojom novom zenom, samo je osmeh tuge  presao preko mog lica. Lola je bila zadovoljna, stegla mi ruku i rekla:

“Znala sam da mozes, nije vredan tvojih suza”.

Kao i svaki novopeceni dzentlmen poslao nam je pice, nisam mu nazdravila. Izasao je, kaze mi Lola, kao da si ga polila vodom. Nisam zelela da se tako zavrsi nas susret posle toliko vremena,ali nije mi bilo ni mnogo krivo.

Mnogo je vode proteklo od naseg poslednjeg vidjenja, Mihajlo se ozenio i dobio decu,a ja i dalje cekam novu ljubav.

Proslo je dovoljno vremena da mogu bez placa da mislim o njemu. Vreme je dovoljno pokazalo svoju moc, sto je vise odmicalo to mi je bivalo lakse. Kao da sam ponovo pocela da disem. Cudan je osecaj kad mislis da svet bez njega ne postoji, da ti noge klecaju ako nije tu da ruku pod ruku setate. Prvi put kada mi je okrenuo ledja mislila sam da padam na sred ulice, za trenutak sam zastala i shvatila da sam jos uvek na nogama. Pruzila sam korak i gle cuda umela sam i sama sa hodam.  Sav moj strah da nisam u stanju da…

Pregled

Ocjena redakcije

Vaše ocjene

User Rating: 3.69 ( 4 votes)
76