Četvrtak , 17 listopad 2019
Naslovna » Ljubavne priče » Sudbina je odigrala svoje
Sudbina je odigrala svoje

Sudbina je odigrala svoje

Piše: Jovana

31.12.2013.

Svanulo je jutro, Božićno jutro. Pre nego što sam ustala iz kreveta, uzela sam telefon u ruke, bila je tu jedna poruka i propušten poziv. Naravno, bila je to poruka koja izmami onaj nevini, iskreni osmeh.

Krenula sam da je čitam, pisalo je: ,,Dobro jutro, srećo. Ustaj, vidi koliko je sati, VOLIM TE”

Naravno, odmah je dobio odgovor. Nakon toga krenula sam završavati svoje obaveze, a on svoje.

Imali smo dogovor, da kad završimo to što imamo, nadjemo se i odemo kod njega da dovršimo spremanje za doček Nove godine. Bilo je već oko 19h. Čula sam zvuk njegovog automobila i istrčala. I krenuli u svršetak naše veze.

Otišli smo kod njegovih, da bi pokupili njegovu sestru, i krenuli u restoran. Naravno, bilo nam je prelepo, kazaljke su se sklopile, ali početak te godine meni menja život iz korena.

Negde oko dva sata iza ponoči, njemu stiže poruka, dao mi je njegov telefon i rekao:,,Vidi ko je, i odgovori”.

Uzeh ja telefon, osoba sa kojom već ima listu poruka, napisala poruku u kojoj je pisalo:,,Ljubavi moja, srećna ti Nova godina”, i još po nešto u poruci. Brojala sam do 10,ali ni to me nije smirilo,kad god sam ga pogledala, ili on mene,kad me je dodirnuo,osetila sam veliku potrebu za njegovim objašnjenjem te poruke.

Jedva izustih tih nekoliko reči, izadji napolje da popričamo, a on je samo odmahnuo rukom i rekao: Posle, srećo, kad krenemo kući pa me pitaj”..

Skupih snage da skinem prsten, prsten koji mi je on stavio na ruku. On je tek u tom trenutku shvatio, da nije trebao da mi da telefon, ali više nije bilo nazad.

Počela sam da se oblačim, i krenula da uzmem torbicu, ali čudnim tonom mi je rekao:,,Da si odma´ sela dole”.

Krenulo je ubidjivanje, kako mu je to samo drugarica, kako se oni znaju od malih nogu, njihove porodice se druže. Ali meni je i dalje to bilo sumnjivo. Bilo šta bilo, kad nekog volimo, onda i praštamo, zar ne?

Oprostih ja, zbog jačine svih osećanja u meni. Krenuli smo njegovoj kući.

Napokon smo stigli.

Usli u spavaću sobu, iskreno, to veče pamtiću dok bude kucalo ovo srce u meni. Te noći mi je bila ovulacija, i tada je stvoren novi život u mom stomaku. Naravno, kao i svaka devojka nisam mogla to znati tog trenutka.

07.01.2014.

Božic, još jedan praznik, ovog puta smo se zajedno probudili. Njegova majka je pokucala nekoliko puta, i rekla je da sidjemo, kako bi čarali vatru. Presvukli se, sišli dole, i onda su krenuli sa običajima. Ali desilo se to da, kada je njegova majka krenula da priča ono dok se čara vatra, i čim je izustila rečenicu,,Množila se dečica”, meni a i njemu u tom trenutku zapalio Badnjak. Malo čudno, zar ne?

Postavili smo sto za doručak, ali od svog onog jela, ja sam se pružala samo za kisela krastavčiće, njegova majka je krenula čudno da me gleda, ali nije komentarisala. Nakon doručka, pozvao ga je brat, i rekao da ce doći sa ženom i ćerkom.

Malo kasnije i eto njih, sedeli smo dugo, pričali, igrali,  šalili se. Ali u više navrata mučila me je mučnina. Mada nije mi ni padalo na pamet da je to trudnoća. Jednostavno mislila sam da mi je muka od onih kiselih krastavaca.

Vratila sam se kući, i legla da spavam,ali i dalje mi nije bilo baš najbolje. Legla sam i zaspala. Ali i sutra kad sam se probudila,tu je bila mučnina, i bilo je vrtoglavica.

Probudio se i on,i zvao me ubrzo nakon toga. I naravno nisam mogla da prećutim, i ispričala sam mu za juče i danas. Ali naravno, muškarac je to, nije mu pala na pamet trudnoća.

Mučnine su me i dalje proganjale, i na kraju nedelje uradila sam test bez njegovog znanja. Test, test je potvrdio moje sumnje, pojavila se prva crta, a nakon nekoliko sekundi, i druga. Sva osećanja u meni bila su izmešana, ali osećanje sreće je pobedjivalo.

Nazvala sam ga, i rekla, nekako ne znam ni ja kako. Ali, nastala je mrtva tišina, zanemeo je, da nisam čula čak ni njegovo disanje. Mislim da je trajalo čitavu večnost, dok nije izustio nekoliko reči.

Rekao je čudnim glasom: ,, Mislim da treba da se vidimo i popričamo”. Tog dana smo se videli, i nisam ni slutila da će se sve promeniti.

Njegove reči su odzvanjale u mojoj glavi:,,To dete nije moje, ko zna sa kime si ti bila, kako si mogla da ostanes trudna, ja to dete neću”!

Ćutala sam i gledala u daljinu,ali ipak ta suza je krenula, nisam mogla da je zaustavim. Ali on je i dalje ponavljao pitanja i zaključke. Skupila sam snagu i tiho izgovorila, moram kući.

I ubrzanim korakom krenula, a on, on je samo gledao čudnim pogledom, bez ijedne reči, pustio me da odem.

Sutra popodne zvao me je, kao da se ništa nije dogodilo juče ,i pitao :,,Šta ćemo za doček Pravoslavne”?

Čudila sam se, imala mnogo pitanja da postavim, ali samo sam odgovorila ne znam, šta god ti hoćeš, i gde god ti hoćeš.

Simptomi trudnoće, počeli su da se nižu. Ali ćutala sam, nikome nisam pričala kako se osećam i šta se dešava sa mnom i u meni.

13.01.2014.

Dogovorili se sa njegovim i snajkom da idemo kod njih.

I otišli smo, ali ja nisam imala mira.

Pre nego što smo stigli kod njih, počeo je cinično da se smeje i krenuo je sa svadjom, samo sam ćutala.

Ručali smo, a nakon toga krenuli su neki čudni bolovi u stomaku, i pojačavali su se. Ali opet, mislila sam da će proći, medjutim oni su se samo pojačavali.A on je, iz šale, pričao gluposti, i samim tim me nervirao.

Otišli smo kod njega, i ispričala sam sve njegovoj mami. Rekla mi da sam bleda, i pitala me da li krvariš, i čim sam izustila ne, krv je krenula.

Ona je uplašenim glasom rekla, ajde da idemo u bolnicu, može da se pogorša to, može svašta da se desi, molila me je, ali ja nisam htela. Rekla sam joj da idem da se istušsiram, i da ću da legnem. Tako sam i uradila, ali ona se ni sekunde nije odvajala od mene.

Počela je sa ispitivanjem, kolika je dužina trudnoće, da li sam išla kod doktora ili ne, opet je krenula da me nagovara da idemo kod lekara, i dalje nisam htela.

Tu noć sam jedva preživela, bolovi su se pojačavali, bilo je sve gore i gore. Mislila sam da je to samo ružan san, i da će proći, ali nije, bilo je sve gore i gore. Trpela sam bolove, dva dana, i tek onda otišla kod lekara.

Doktorka je, naravno, ispitivala, kad mi je počeo ciklus, kad sam radila test. I onda je krenula sa pregledom, ustanovila je da sam ušla u petu nedelju, ali da će plod da ispadne ,jer sam previše iskrvarila.

Otisla kući, zatvorila se u sobu i nakon nekog vremena pozvala ga i rekla mu da se ne brine, da sam u petoj nedelji trudnoće, da plod ne može da opstane, i da mu čestitam, jer je čuo ono što je hteo. U njegovom glasu čula se krivica, na neki način i tuga. Ali sam je kriv.

Rekao je: ,,Još smo mi mladi, biće drugih prilika, desiće se. Najbolje je tako, i pošto više nema tog problema, mi i smo mogli da nastavimo gde smo stali”.

Prekinula sam vezu, i napisala sam mu sms, da smo mi završili onog trenutka kada je rekao da to dete nije njegovo, i da sam ga prevarila. Odgovorio je samo : ,,OK, kako hoćeš”!

Prolazilo je vreme, mi se nismo ni videli ni čuli. Proslo je nedelju dana, prošla i druga nedelja, ali ja sam samo osećala veći bol zbog gubitka, ali i bes, tugu. Svakim danom, je bila sve veća. Prolazili su dani, pa i meseci, tačno četiri i po meseca od našeg raskida.

Nisam mogla više, napisala sam mu poruku, gde si, šta radiš, šta ima novo? Nije prošlo dugo odgovorio je:,,Da li možeš da izadješ da se vidimo”? Rekla sam mogu, javi kad budeš bio ispred.

Došao je, i pozvao da izadjem, ali, sve mi je to bilo tako strano, nisam znala kako da se ponašam, da li da ga zagrlim i poljubim, ili pak da mu svašta kažem i da ga udarim.

Samo sam sela, i krenuli smo da pričamo šta smo radili to vreme dok nismo bili zajedno.

Prećutao mi je, mnogo toga. I rekao je, tako je sudjeno..

Videli se još jednom, i verovatno nikad više.

Nije to bilo to, kao pre.

Sudbina je odigrala svoje.

Piše: Jovana 31.12.2013. Svanulo je jutro, Božićno jutro. Pre nego što sam ustala iz kreveta, uzela sam telefon u ruke, bila je tu jedna poruka i propušten poziv. Naravno, bila je to poruka koja izmami onaj nevini, iskreni osmeh. Krenula sam da je čitam, pisalo je: ,,Dobro jutro, srećo. Ustaj, vidi koliko je sati, VOLIM TE" Naravno, odmah je dobio odgovor. Nakon toga krenula sam završavati svoje obaveze, a on svoje. Imali smo dogovor, da kad završimo to što imamo, nadjemo se i odemo kod njega da dovršimo spremanje za doček Nove godine. Bilo je već oko 19h. Čula sam…

Pregled

Ocjena redakcije

Ocijenite pri?u

Sažetak: Kliknite na broj zvjezdica ispod desno i ocijenite pri?u!

User Rating: 2.71 ( 11 votes)
26