Ponedjeljak , 19 kolovoz 2019
Secanje

Secanje

Pokusavam da zaboravim, svakog dana se trudim da ne mislim na tebe…bez uspeha.
Ali ne ide…tesko je ne secati se tako plavih očiju, očiju koje su me gledale sa toliko ljubavi i želje. Kako zaboraviti ruke koje su me digle tako visoko, usne koje su me ljubile sa toliko nežnosti. Jednostavno ja to ne umem ili ne znam…ili kad malo bolje zavirim u svoju dušu moguće je da ja to i ne želim.

Sve je počelo negde u rano proleće prošle godine, slučajno..tako valjda i sve najveće ljubavi počinju, sasvim slučajno.
Ja sam bila u dugoj vezi od preko deset godina, sa osobom koja nije ni nalik onome što želim od jednog muškarca.Ali godine i navika valjda učine svoje i ja sam se nekako pomirila sa tim,pomirila sa onim što sam imala.

Zakazali smo i svadbu, 10.avgusta 2013.godine… zasto? Pa, to se valjda očekivalo od nas,  nije se imalo više kuda. Nije se moglo vise opstati u nekoj vezi koja ne vodi nigde, bilo je ili kraj ili svadba, pa sta nam Bog da.
I kao što rekoh, kad se najmanje nadaš desi se nešto, odnosno neko..

U trenucima dosade lutajući po mnogobrojnim sajtovima po netu započela sam priču sa jednim muskarcem. Neobavezno,opusteno.. čisto ubijanje vremena.
On je bio stariji od mene 5 godina, razveden, imao je sina od 13 godina koji je ziveo sa njim. Bio je nekako ogorčen na ženski rod. Dalo se primetiti kroz nas pocetni razgovor da zene posmatra iskljucivo kao seksualni objekat.Trazio je trenutno zadovoljstvo, nesto brzo i kratko. Nesto neobavezno.
Ziveo je u gradu na nekih 150 km od moga, ni dovoljno blizu a ni dovoljno daleko ako poželiš nešto više.
Posle nekih desetak dana nasih ucestalih razgovora ja sam se usudila pitati da li ima skype i kameru,zelela sam da ga vidim konacno. Pristao je istog momenta.
Tad smo se videli prvi put,nikad necu zaboraviti njegov iznenadjen izraz lica kad me je video,kao da je ocekivao nesto drugo.
Svideo mi se,nije bio lep..vec muskarac u pravom smislu te reci,krupan,jak,markantan, ono sto sam oduvek volela da poseduje musko. Od tada pocinje nase neprestano druzenje,samo sad se nije svodilo samo na pricu,vec smo mogli i da se gledamo.
Pre podne smo radili a posle 15 h smo provodili dane na skajpu.Kasnije su dosle i noci.. zamolio me je i da kad spavamo ne gasimo kamere jer tako moze da me gleda dok spavam.
Kad sam shvatila da je ludo zaljubljen u mene,odnosno to mi je i sam priznao, rekla sam mu da se udajem. Za decka je znao ali za svadbu ne.Rekao je da mora da ode.
Nije ga bilo celog dana. Onda mi je stigla poruka na telefon da ukljucim kameru. Plakao je…bilo mu je tesko.Ali kaze ostaje uz mene i sutra kad se udam ako tako ja zelim. Nece dozvoliti da me izgubi,odnosno da me ima koliko god bude imao prilike za to.
Tad vec pocinjem i ja njega da volim,i tesko je…jako.Sa jedne strane i dalje sam sa osobom za koju treba da se udam i znam da nemam snage da sve to pokvarim.A sa druge neko ko mi konacno daje volju da zivim i da disem.
Mogla sam satima da sedim i da pricam sa njim…ma mogla sam samo da cutim i da se gledamo.Koliko je lep osecaj kad vidis u necijim ocima toliko ljubavi,nesebicne ljubavi koju mi je pruzao.

Evo i sad kad zatvorim oci vidim tvoj lik Dejane,tvoj nebesko plavi pogled, oci ljubavi pune.Boli me Dejane, kukavica sam znam, to znas i ti. Nisam htela, ili pre nisam smela da prekinem nesto sto nije bilo toliko vredno. A zrtvovala sam tebe i nasu ljubav, i sad
patim i uvek cu.
Poceo si da dolazis u moj mali grad.Dosao si prvi put u maju,nikad necu zaboraviti to vece. Drhtala sam kao nikad dok sam sedala u tvoj auto.Nije mi bilo svejedno,a videla sam da nije ni tebi.
Nas prvi poljubac…moze li nesto da zameni to ikad u mom zivotu?..Ne moze,znam sad a znala sam i tad.Koliko moze jedan muskarac da iskaze svoju ljubav kroz poljupce i dodire shvatila sam tada.Koliko neznosti moze jedan covek da krije u sebi nisam znala.
Ti si mi Deki pokazao to.Ti si mi ustvari pokazao mnogo toga,naucio me dosta toga. Zahvalna sam ti za svaki dan,svaki sat i svaki minut koji si mi posvetio. Zahvalna sam ti sto si mi pokazao sta znaci voleti..sta znaci davati sebe iz ljubavi..
Umeli smo mastati ti i ja cesto.Zeleo si da imamo cerku,zvala bi se Dunja.Pricao si da ti je to najveci san i zelja u zivotu,da imas nas dve pored sebe.
Ja sam zivela u masti sa tobom ali realnost je bila nesto drugo.Dani su jako brzo prolazili, vreme je tako jurilo.Da sam mogla da ga zaustavim bar malo..na trenutak jedan,ali ne. Bio si uz mene, svaku moju misao si znao. Tezak dan sam podelila sa tobom, suze moje sam delila sa tobom Dejane.Plakali smo zajedno.Videla sam da me pustas da sama odlucim ali videla sam i da znas sta ce biti moja odluka.
Rekao si mi milion puta da ces uvek biti tu za mene.Ali nije tako bilo na kraju. Ne krivim te, kako bi i mogla, pa ja sam izabrala naviku a ne ljubav, ja sam odbacila tebe. Ja sam postajala hladna prema tebi, svesno nikad ne bi to uradila. Kao da sam zelela da me
mrzis,da prestanes da se boris za nas.
Prestala sam da ti se javljam,da odgovaram na poruke.Kad se ukljucim na skype to je bilo jako kratko.Gledala sam tvoje oci pune bole i cutala sam.Tvoj bol Dejane se video u ocima, moj bol je bio u mojoj dusi i srcu. Milion puta sam zaustila da kazem: “Dodji,vodi me,briga me za sve,moja sreca si ti, moj zivot je samo uz tebe kompletan …“, ali ne,ostajala sam nema i tad.

Nase poslednje vidjanje bilo je 27.jula, dve nedelje pre moje svadbe.Tad si me se odrekao. Rekao si da treba svako svojim putem da krene. Ne volis me kazes, a svu ljubav ti u ocima vidim Dejane. Pa to nisi nikad mogao sakriti od mene. Pricas mi da nismo mi ipak jedno za drugo i da treba da se udam. Pricas a pogled krijes.
Poslusala sam te tad. Otisla sam od tebe ka svom cilju.Nastavila sam da pesacim svojom stazom.Zaboravila te nisam i necu jos dugo to znam.O tebi ne znam nista vise od tog dana. Nisam se ni usudila saznati.Poruku nisam nikad poslala.Na skype vise nikad nisam usla.
Pokusavam biti dobra zena svom muzu i uspevam u tome.I sutra dobra majka svom detetu. Za 6 meseci cu postati majka, u dusi sam sigurna da je to jedna devojcica.Samo to nece biti nasa Dunja.Mi pripadamo nekim proslim danima. Setim ih se cesto.Posebno ovih dana,jer negde u ovo vreme prosle godine nasa ljubav je bujala.Nasa srca su se otvarala jedno drugom.
Ja sam tad zavolela jedne plave oci,a ti moje zelene. Znam, Dejane, da me nisi preboleo, i zao mi je svega. Zelim da budes srecan. Da volis ponovo… da zelis isto kao sto si mene.
Zasluzio si to. Ja vise nisam bitna. Sad imam za koga da zivim i cemu da se radujem. A to sto ponekad neka suza se iskrade iz mog oka..neka te to ne brine..nek ne ide na tvoju dusu. Tvoja dusa je cista i iskrena. Tvoja ljubav je bila cista i iskrena.
I zahvalna sam ti na njoj.
09.04.2014.

Pokusavam da zaboravim, svakog dana se trudim da ne mislim na tebe...bez uspeha. Ali ne ide...tesko je ne secati se tako plavih očiju, očiju koje su me gledale sa toliko ljubavi i želje. Kako zaboraviti ruke koje su me digle tako visoko, usne koje su me ljubile sa toliko nežnosti. Jednostavno ja to ne umem ili ne znam...ili kad malo bolje zavirim u svoju dušu moguće je da ja to i ne želim. Sve je počelo negde u rano proleće prošle godine, slučajno..tako valjda i sve najveće ljubavi počinju, sasvim slučajno. Ja sam bila u dugoj vezi od preko deset godina, sa osobom koja…

Pregled

Ocjena redakcije

Vaše ocjene

Sažetak: Ocijenite pri?u klikom na broj zvjezdica ispod.

User Rating: 4.63 ( 17 votes)
75