Petak , 20 listopad 2017
Naslovna » Ljubavne priče » Prva i prava
Prva i prava

Prva i prava

Svi kažu da se samo jednom voli i da su prve ljubavi one prave, nevine,iskrene. Takva je bila i moja. Jedina i neponovljiva. Samo što to tada nisam znala ni videla. Zavolela sam jako mlada nekog ko je kao ja bio mlad, prvi poljupci, dodiri, prve suzice….

Bili smo nerazdvojni par godinama. Svaki dan smo provodili zajedno. Upoznali jedno drugo i kad smo srećni i kad smo tužni. Moji roditelji su njega obožavali kao i mene njegovi, valjda su procenili da smo slični i stvoreni jedno za drugo. Imali su poverenja u nas i svuda su nas puštali da idemo zajedno iako smo bili mladi. Ali kao što kažu „sve što je lepo ima kraj“, tako je i naš kraj došao. Naše odrastanje je bilo jako burno, nova škola, novo okruženje….odjednom sve je bilo protiv nas. Njega su ortaci počeli da odvlače na jednu, a mene lepu i atraktivnu društvo je počelo da odvlači na drugu stranu. I naravno došao je kraj….jako tužan i bolan, za mene posebno. Nisam mogla da se pomirim sa tim da mi dan počne i završi bez njega ili bar njegove porukice. Zvala sam ga, molila da se vidimo i prebrodimo krizu u koju smo upali, ali njegov muški ponos to nije dopuštao. Prolazili su dani, meseci dok se nisam malo oporavila. Tu su bile drugarice i drugovi koji su me izvlačili iz kuće kako ne bih gledala slike (koje su bile po celoj mojoj sobi) i plakala.

Bio je to jako težak period, da sad ne prolazim kroz ovaj haos, rekla bih da je to bio najteži period mog života. Za to vreme on se udvarao mojim drugaricama i na sve moguće načine pokušavao da me još više povredi, kao da sam samo ja bila kriva za raskid. U tim trenutcima nemoći pojavio se jedan dečko koji je bio pun strpljenja, ljubavi i pažnje. Satima je slušao moje jadanje i tešio me. Posle nekoliko meseci počeli smo se zabavljati. Bilo mi je lepo preko dana, izlazili smo, imali ogromno društvo, ali kada padne noć i kada ostanem sama, vadila sam moju kutiju u kojoj su bile uspomene na mog jedinog i nekad do jutra znala sam plakati. Meseci su prolazili ja sam već dugo bila u novoj vezi kad sam čula da moj bivši dragi sve više i više pije, juri razne devojke za jednu noć, čak sam čula da je ponekad znao i malo droge od ortaka da uzme. Dešavalo se da me u toku noći po 50 puta nazove na telefon, dodje ispred kuće i satima gleda u moj prozor, al nikad nije izgovorio ni jednu reč. Samo da me je jednom pozvao da razgovaramo i pogledamo se u oči, sve bi bilo zaboravljeno i opet bi bili zajedno. Često sam noću sanjala kako jedno drugom trčimo u zagrljaj i nisam želela ujutru da se budim, da prekinem tu divnu sliku pred očima. Znala sam da pati zamnom kao i ja za njim, al mu ponos nije dopuštao da napravi prvi korak.

Posle par godina ostala sam trudna i udala se za čoveka koji me stvarno voli. Moj bivši dragi kada je za to čuo oženio se nekom devojkom koju je doveo pitaj boga odakle, samo da bi terao inat, više ne znam ni kome. Ja sam dobila malog dečkića, a on ćerku kojoj je dao moje ime…Pre nekoliko meseci kada sam vodila sina na pregled sreli smo se u čekaonici…bili smo sami…on, ja i „naše“ bebe. Emocije su proradile, suze potekle i meni i njemu….užas. Slike iz prošlosti su se tako brzo menjale kao da gledam najlepši ljubavni film sa tužnim krajem. Dogovorili smo se da se nadjemo na našem mestu u parkiću da se ispričamo.

Taj dan nikad neću zaboraviti. Kao tinejdzerka neka ceo dan sam se spremala i na kraju obukla svetle farmerke i majičicu sličnu kakvu sam imala onog dana kada smo počeli da se zabavljamo.
Baš sam imala tremu. Dok sam prilazila parkiću noge su mi klecale kad sam ga videla. Lep,crn, visok, izbrijan…kao Apolon, čak mislim da je imao isti parfem kao prvog dana. Čvrsto me zagrlio i tim zagrljajem sve rekao.
Dugo smo tako stajali i očima punih suza gledali jedno u drugo, nismo znali šta da kažemo jedno drugom. Jer za to što bi sad izgovorili bilo je kasno. Taj razgovor je trebao da se desi mnogo ranije. Otišli smo na piće i dugo pričali o sestrama, braći, porodici, o svemu samo ne o nama. Posle tog izlaska nema dana da se ne čujemo ili ne vidimo. Obilazimo mesta gde smo nekad srećni bili, na puno mesta još uvek stoje naši datumi i naša imena. Sada pričamo i o nama, šta smo imali i šta bi mogli imati. Često sedimo na našoj klupici i maštamo kako smo klinci. Maštamo o stvarima koje smo nekad planirali da uradimo :kako idemo na more, na skijanje, kod bake na selo, zidamo našu kućicu, deci smišljamo imena…i tu san prestaje.

Postaje surova istina i sadašnjost u kojoj nema mesta za nas, jer više nismo samo nas dvoje…sada je tu nas šestoro:moj muž, njegova žena i dvoje nevine dečice. Svesni smo da smo nemoćni, da smo za neke stvari mnogo zakasnili, da smo predugo bili ponosni i tvrdoglavi i to je ono što nas najviše plaši. Ne znam šta da radim, moj muž je divan čovek koji me poštuje i voli. Volim i ja njega na neki fini način, ali to nije ona bolesna ljubav i strast koju osećam prema bivšem, to je više neko sažaljenje mene same. ..moj sinčić, divno dete za koje bi bilo greh da izgubi toplinu porodičnog doma.

Tako često poželimo da zažmurimo i da se probudimo nekoliko godina unazad. Sada znamo šta bi tada uradili, ali ne znamo šta ćemo sada….Ovo je istinita priča mog života, kao lekcija mladim parovima koji se vole,ali zbog nekih sitnica ili ponosa nisu zajedno. Ne čekajte ni minut više, zovite svoju devojku/dečka i borite se za ljubav. Nemojte kao ja dočekati da se mnogo stvari dogodi i da se život iskomplikuje, pa kad bude 100 prepreka teško je izboriti se sa njima. Jer istina je ono da je PRVA ljubav još i ako je PRAVA nezamenljiva i jedina.
Dok pisem ovo pitam se šta i kako,iako odgovor znam.Ostaću sa svojim sinom i sa svojim divnim mužem,oni su to zaslužili.Nekim stvarima jednostavno nije suđeno da se dese.Nekim ljubavima da se ostvare u potpunosti,srcima da budu srećni potpuno.Zarad mira i spokoja moje najvece ljubavi-mog decaka,zakopaću srce koje bi svom snagom volelo i živeću sa srcem koje se daje iz zahvalnosti i dobrote.
Jednog dana na nekoj drugoj stazi,ne ovoj životnoj možda uspemo.možda potrajemo i ostvarimo svoje snove i želje…a do tad..opraštam se od tebe ljubavi moja,ostaj mi zbogom i srećno,jer samo nas dvoje znamo da će nam trebati….

13.10.2014.god
by Zorica