Ponedjeljak , 23 rujan 2019
Naslovna » Ljubavne priče » Prolećna ljubavna priča
Prolećna ljubavna priča

Prolećna ljubavna priča

Sreli su se u rano proleće, a za susret je bilo zaslužno jedno drvo…

Niki je dolazila često u Lindau, malo mesto na obali jezera u blizini Alpa, gde se rodila. Njena porodica živela je tu već tri generacije. Bili su Grci poreklom iz Atine i još je njen deda kao lekar došao tu, trbuhom za kruhom.Bio je vrstan hirurg, a sreća je htela da se vrlo lepo snađe i svojoj unuci obezbedi dobro nasledstvo. Niki se rodila u izobilju i odrasla u kući lekara i profesora, u atmosferi stalnog učenja, pa je ta želja za saznavanjem postala nešto kao hobi. Odlučila je da studira veterinu, jer je obožavala životinje, a na neki način je htela i roditeljima da ispuni želju da bude doktor. Atina Posle završenih osnovnih studija poželela je da magistrira i to u čarobnoj zemlji njenih snova, o kojoj je tako puno slušala a tako retko je posećivala – u Grčkoj. Naravno, bilo je logičnije da se usavrši negde u Zapadnoj Evropi, ali slušala je svoje srce. Pokazalo se da je nije prevarilo, jer je ubrzo postala asistent na fakultetu.

Počela je i da živi sa jednim kolegom iz Londona i sve je govorilo u prilog tome da će ostati u Atini. Nije znala da joj roditelji pripremaju iznenađenje za Uskrs, kada je trebalo da stigne kući, malu veterinarsku kliniku samo za nju! Napomenuli su joj samo da imaju novog kolegu, divnog lekara sa Kipra, ali njoj je to odmah bilo jako sumnjivo. Znala je da nisu zadovoljni njenim trenutnim izborom – budući zet je morao biti Grk! Uskrs kod kuće Uskrs u Nemačkoj je bio poseban doživijaj, radovala se karnevalu sa maskama, cvetnim terasama i prolećnim bojama, koje su činile da njeno rodno mesto izgleda živopisno. U vreme praznika, more turista bi nagrnulo u Lindau, a ulice bi oživele uz fantastične ulične izvođače najčudesnijih veština. Na malenom aerodromu po običaju ju je čekao deda. Baka je bila kod kuće spremajući tradicionalni „bureki” kolač, jareću čorbu „magiricu” i „kaciki”, neizostavnu pečenu jaretinu.Koliko god da je bila emancipovana njena porodica je ipak bila dosledno tradicionalna.Vozeći se kući razmišljala je po stoti put da je odluka da ostane u Atini bila ispravna. Sve ovo joj je nedostajalo, naročito deset godina mladji brat. „Ovog puta moram doneti konačnu odluku.” Neobičan susret Sledećeg jutra je rano izjahala sa svojim konjem ljubimcem, crnim Herkulesom. Miris prolećne trave, zelenilo kakvog nema nigde na svetu i osećaj sigurnosti uz roditeljsku kuću bio je nezamenljiv… Veza sa kolegom nije išla u željenonn pravcu, on je želeo profesorsko mesto a ona, kao i svaka Grkinja, muža! Pojahala je ka svom starom dobrom drugu, visokom i prastarom platanu u dvorištu koledža Bernardi. Provela je mnoge i lepe i tužne časove u hladu njegove krošnje. Sada je zagrlila njegovo ogromno stablo i ostala dugo u tom položaju: Drvo joj je zelelo dobrodošlicu. „Gospodjice, da ste dobro?”, čula je muški glas. Sivo-plave oči i proseda kosa, divan osmeh. Sudeći po trenerci u bojama koledža, zasigurno je bio profesor fiskulture. „Dobro sam, samo malo odmaram, ne brinite.” „Moje ime je Vasilis, mogu znati s kim imam čast?” „Oh, Bože, stvarno je lep kao što mi je mama i rekla”, shvatila je istog momenta da se radi o majčinom novom kolegi, doktoru Tanosu. „Ja sam Niki”, odgovorila mu je na grčkom. „Kakva slučajnost, nisam znao da si već stigla”, prešao je odmah on na „ti”. „Tvoja majka ne prestaje da govori o tebi, ali sad vidim da je bila u pravu što se hvalila prelepom ćerkom”. sličan grčki zavodnik, Lah! kako to ne volim”, mislila je, iako se zbog komplimenta skoro zacrvenela. „Pazite da ne zakasnite danas na Uskršnji ručak, mislim da ste zapravo jedini, a to u kući moje majke znači počasni gost!” Mamina zavera je uspela četiri sata kasnije, za ručkom se uverila koliko je dobrih manira, duhovit i širokog obrazovanja. Kada je brat predložio da učetvoro, sa njim i njegovom devojkom prošetaju predveče, prihvatila je to sa uzbuđenjem. Veče je prošlo u romantičnom okruženju starog restorana i interesantnom razgovoru. Vasilis ju je privlačio kao magnet, a posle nekoliko čaša vina, lako je završila u njegovom zagrijaju. Poljupci su joj toliko prijali da je poželela da nikada ne prestanu. „Voleo bih da te ljubim zauvek”, u istom momentu šapnuo joj je on. I tada je znala da će sa njim biti baš tako – zauvek. Lako je donela odluku da ostavi Atinu i vrati se kući. Venčali su se početkom leta!
(princeskrofne.info)