Petak , 23 lipanj 2017
Naslovna » Ljubavne priče » Nesretni verenici
Nesretni verenici

Nesretni verenici

Hodala je polako po peščanoj plaži, dok su se slike ređale pred njenim očima.
Slike koje su bile sakrivene već dugo vremena čak i od nje same.
Baš su ove večeri izronile od ko zna kuda i uzburkale čitav njen život i njenu egzistenciju, i to baš večeras kad ju je Adam zaprosio pred svim njihovim kolegama, kleknuvši ispred nje pruživši joj belu ružu u kojoj se nalazio predivan prsten o kojem je Sofija toliko puta sanjala.

U trenutku kad je uzela prsten, jedan drugi osmeh se pojavio u njenoj svesti, osmeh mladića tamnih očiju koje su bile pune neizmerne ljubavi. Bila je zbunjena svim ovim što joj je dolazilo pred oči. Neki čudan predosećaj joj je ispunio grudi - Kad se to sve desilo?
A onda škripa kočnica i lomlenja stakla i posle toga je samo nastao potpuni mrak "Saobraćajna nesreća"! Kada je imala saobraćajnu nesreću ? Kako je moguće da se ne saća ?

- Ali kada.. Kako, oh...- Prošaputala je ali odgovora nije bilo, koga da pita ? Njeni roditelji bi trebali da znaju,bila je sigurna u to. Ali zašto joj niko ništa nije rekao? Glava je počela da je boli od nagle promene u njenoj svesti.

"Pođi samnom..." začula je glas kao iz velike daljine. Okrenula se levo pa desno ali nije nikoga videla.

" I kad umrem voleću te " Sa ovim rečima došla je i slika mladića koji je bio u klečećem položaju, pružajući belu ružu sa prstenom koji je značio "večnost" bio je od belog zlata uokviren sitnim dijamantima koji su sijali kao nebeske zvezde. Isti takav prsten je večeras Adam njoj dao, iste te reči je Adam njoj večeras rekao.

- Kosta...Oh - Sofiji se ote uzdah iz grudi, stavila je ruku na srce koje je htelo da iskoči iz njenog tela. Mada su sve ove slike njoj dolazile kao nekom posmatraču, zašto je osećala onda ovu bol.

Bol koju je osetila u tom trenutku je bila toliko jaka da je mislila da će joj grudi eksplodirati.

U jednom trenutku je začula korake iza sebe i polako se okrenula te ugledala nasmejano Adamovo lice.
- Pronašao sam te...
- Oh, to si ti..?-Reče devojka zbunjeno.
- Sofija, šta je se desilo?- Upita zabrinuto Adam , primetivši čudno ponašanje svoje verenice.
- Oh Adame..Samo me čvrsto zagrli. - Uzdahnuvši naslonila je svoju glavu na mesto gde se nalazilo Adamovo srce, dok su se njegove ruke snažno obavile oko Sofijinih krhkih ramena.
- Adame... Moram da odem na nekoliko dana, čekaj me, vratiću se. - Sa ovih par reči se odvojila od mladića koji ju je i dalje zabrinuto gledao, nadjući se da će se vratiti baš onakva kakvu ju je upoznao na autobuskoj stanici prije par meseci.

Nekoliko dana kasnije Sofija je saznala za priču o "Nesretnim verenicima"
Krenula je putem ka seoskom groblju.
Na velikoj mermernoj ploči zlatnim slovima je pisalo " I u drugom životu zajedno '' Slova su joj igrala pred očima dok je čitala : "Spomen podižu otac Mirko, majka Rada i brat Adam"
Ovde su zauvek bili spojeni Sofijina sestra Marija i Adamov brat Kosta. Jedna je suza kliznula niz Sofijino lice.
- Počivajte u miru - Prošaputa Sofija.

Pogled joj odluta ka obližnjem drvetu gde su na jednoj grani stajala dva bela goluba i mirno je posmatrali.
- Ne razdvajaj te se nikad - Kao da su čuli i razumeli njene reči, golubovi se vinuše u nebesa i nestaše iz njenog vidokruga.
Pozvala je jedan broj i malo sačekala..
- Adame,čekaj me na našem mestu, vraćam se..
Nasmešivši se krenula je svojoj kući.

Jedan komentar

  1. Divno , vec vise puta citam i vise puta placem , vec odavno nisam procitala ovako nesto dirljivo .

  2. Šta drugo rec?i do jedno veliko, super

Komentiraj ovo

Vaša email adresa neće biti objavljena.Obavezna polja su označena *

*