Utorak , 19 rujan 2017
Naslovna » Premium romani » Naljepša ljubavna priča
Naljepša ljubavna priča

Naljepša ljubavna priča

Priština je još uvek sva bila u znaku proslave Deklaracije o nezavisnosti, mada je od tog dana prošlo već skoro dve nedelje. Sa balkona su još uvek visile zastave, grad je noću osvetljavao vatromet i ljudi su dolazili sa svih strana da vide ogromna, betonska slova postavljena tako da formiraju reč NEWBORN, novorođeni. Da naokolo nije bilo naoružane policije i tenkova Ujedinjenih nacija, čovek bi pomislio da se nalazi na karnevalu. Bilo mi je izuzetno drago što imam Dejva pored sebe, njegova impozantna figura uvek je bila u mojoj blizini ne dozvoljavajući mi da se krećem bez pancira niti da idem ikud bez njegovog nadzora. Čim bi mu se učinilo da će uslediti neka frka, odmah bi me ugurao u sporednu uličicu ili u neku prodavnicu. Onako potpuno opremljena izgledala sam stvarno užasno, ali nikada do tada nisam se osećala tako živom.
„Zar ovo nije NEVEROVATNO?”, disala sam ubrzano dok smo se krili ispod jednog kamiona, posmatrajući kako policija razbija nasilni protest u srpskog enklavi na periferiji grada.
„Umukni, gluperdo”, rekao mi je, ali sam po šaljivom tonu njegovog glasa, znala da se šali.
Nakon što smo dan ili dva pomagali našem glavnom timu da pokriju sve događaje po glavnom gradu, Dejva i mene su poslali da napravimo reportažu u Mitrovici, najopasnijem gradu na severu zemlje. Tenzije u tom mestu bile su izuzetno jake i najednom sam baš ja dobila zadatak da izvestim par miliona Amerikanaca o događajima u ovom uzavrelom gradiću. Obuzeo me je strah. Teško da ću dobiti pohvalu od Hjua. U sebi sam se zahvaljivala bogu što tamo već postoji dopisnik, neki momak po imenu Majkl kog nisam nisam poznavala, mada je radio u ITN-u, kao i ja. Rekoše mi da momak dobro poznaje teren.
I dok smo se Dejv i ja vozili putem severno od Prištine, molila sam se daće taj Majkl Slejter umeti sam da obavi posao. („Nije uopšte trebalo da te šaljem u tu vukojebinu”, rekao mi je juče uveče telefonom veoma zabrinuti Hju. „Samo pusti Majkla da preuzme stvar u svoje ruke. I ne rizikuj. Pre nedelju dana, tamo su pretukli jednog japanskog novinara. A čujem da je bilo i nemira.
Ne odvajaj se od momaka iz UN-a i drži se Dejva.”)
Dok smo prolazili pored niza granatama razrušenih kuća, upitala sam našeg vozača Hadžija možemo li stati da ih snimim.
„Ne može”, dogovorio je odsečno. „Nastradaćete.”
„Čak i ako stanemo na samo pet minuta?”
„Tako je. Ako već hoćete da rizikujete svoj život, ja neću da rizikujem moj.”
Zavalila sam se u sedište i ućutala.
Dejv mi je šapnuo: „Vidiš? Već se pretvaraš u pravog reportera. Takvi se nikad ne ustežu da dovedu u opasnost tud život zarad dobrog snimka.”

[s2If !current_user_can(access_s2member_level1)]

Kao član našeg kluba dobijate pristup čitanju velikog broja romana. Pretplatite se i postanite član odmah!

Već ste član? LOGIRAJTE SE OVDJE»
[/s2If]

[s2If current_user_can(access_s2member_level1)]Cijeli roman “Najljepša ljubavna priča”»
[/s2If]

Priština je još uvek sva bila u znaku proslave Deklaracije o nezavisnosti, mada je od tog dana prošlo već skoro dve nedelje. Sa balkona su još uvek visile zastave, grad je noću osvetljavao vatromet i ljudi su dolazili sa svih strana da vide ogromna, betonska slova postavljena tako da formiraju reč NEWBORN, novorođeni. Da naokolo nije bilo naoružane policije i tenkova Ujedinjenih nacija, čovek bi pomislio da se nalazi na karnevalu. Bilo mi je izuzetno drago što imam Dejva pored sebe, njegova impozantna figura uvek je bila u mojoj blizini ne dozvoljavajući mi da se krećem bez pancira niti da…

Pregled

VAŠE OCJENE

User Rating: Be the first one !
0